Успение

Α’
Β’

Господ Исус нам је дао могућност да заједничаримо са Богом и да се вратимо првобитном циљу, како беше уредио Бог за човека. Због тога нам је објављено у Свтом Писму да је Он пут, врата, пастир добри, живот, васкрсење, светлост. Он је Нови Адам, који исправља грешку првог Адама. Први Адам нас је оделио од Бога својом непослушношћу и егоимом. Други Адам, Христос, нас опет враћа Богу љубављу својом и послушношћу својом Оцу, послушношћу до смрти, „смрти на крсту“. Поново се наша слобода усмерава ка Богу, тако да се нуди за заједничарење са Њим.

Дакле, дело новог Адама претпоставља дело нове Еве, Пресвете, која је сама исправила грешку прве Еве. Ева наведе Адама на непослушност. Нова Ева, Пресвета, даде доприноси оваплоћењу новог Адама, који ће водити људски род послушности Богу. Зато Госпођа Богородица, као прва људска особа која је достигла обожење - заиста изузетним и непоновљивим начином -, у делу оваплоћења није имала само главну улогу, већ суштинску и незаменљиву.
[Read more →]

од изданието „Химни“

Кој е монахот и која е неговата дејност, а и за тоа на каква висина на созерцанието самиот тој бил воздигнат.

Монах е тој што несмешан е со светот,
та везден со Единиот Бог беседи,
зерцајќи, зерцан и љубејќи, возљубен,
станува светлост, неискажно озарен.
Прославен дума кај поскоро беднее
и придомен ко странец се однесува.
О необично сосем и неизречно чудо!
Од безмерно ли благо скуден бидувам,
и немајќи ништо, чинам сум преимашен,
па велам: Жеднеам при претек од вода
и кој ќе ми го даде она во што сум богат,
кај да Го најдам Тој што везден Го гледам?
Како да здржам тоа што е во мене,
кое и вон светот воопшто не се гледа?
Кој има уши да чуе, нека чуе,
правилно разбирајќи зборој на неук!¹

1. Мат. 11, 15 [↩]