Успение

Предавањето „Свети Никодим Агиорит и движењето на Коливарите“ е превземено од:
Ομιλίες από το Σεμινάριο Ορθοδόξου Πίστεως

Α

Β

Γ

Гласник Српске православне цркве, Београд 3. март 1976.

Литургијски живот Цркве увијек се налазио у органској вези са цјелокупним њеним животом као и са духовним збивањима сваке епохе. Богослужење је било и остало израз унутарњег бића Цркве, њене вјере и њеног етоса. Отуда није никаква случајност да се духовна стремљења и сукоби разних епоха одражавају и на њему. То је такође разлог да се литургијски немир одређене епохе јавља свједочанством и изразом дубљег духовног немира. Та органска веза између богослужења и бића Цркве, богослужења и историјских збивања, и јесте узрок да на први поглед безначајне промјене у богослужењу, често су знак дубоких духовних промјена.

[Read more →]

Телото на Православната Црква подобно на својата Глава - Христос не е подложно на стареење. Етосот на постојаната динамичност, на вечната младост, на чистата и мирна¹ мудрост, е еден од нејзините препознатливи украси што како, никогаш ветва, царска порфира се протега низ нејзиното повестно и есхатолошко бивање.

Се разбира, сосема за очекување е, во определени историски периоди, духовниот критериум да затапи до таа мера, што според зборовите Христови „не дојдов да донесам мир, туку меч“², при пројавувањето на свеста за Преданието од страна на едни, другите коишто се претставуваат како црква, всушност, да покажат дека тоа - не се.
[Read more →]

1. Јаков 3.17 [↩]
2. Матеј 10.34 [↩]